NLP

Refreming je sposobnost da se spoljnom dogadjaju ili culnom iskustvu prikaci novo znacenje, koje ce potom automatski izazvati novu reakciju. Prosirujuci neciji pogled na svet tehnikom refreminga, pomoci cete mu da razmotri mogucnost promene .
Pitanja koje mogu pomoci kod refreming tehnike su
- Sta bi to moglo jos da znaci?
- Zbog cega je to dobro?

Strategija je svaki interni ili eksterni skup iskustva koji konzistenstno proizvodi rezultat. Npr kada razmisljamo o predstojacem putovanju, mi cemo u svom sliku prvo stvoriti slike, pa razmislimo sta cemo jesti, sta cemo nositi od odela. To su sve strategije. Ljudi koriste interne strategija za procesiranje svega sto rade. 

V- vizuelni

A- Auditivni

K- Kinesteticki

O- Olfaktorni

G- Gustatorski

i- inerni (posmatranje u svojoj glavi)

e- externi (obracanje paznje na nesto u okruzenju npr razledanje auto u salonu)

t- tonalno (audio- tonalno ili At) npr dali zvuci dobo

d- digitalno (audio-digitalno ili Ad) npr pricanje u svojoj glavi

k- konstruisanje

p- prisecanje

Vs- zapamcenje slike (Mozes li da zamislis narandzu)

Vk- konstruisana slike (Kako bi izgledala narandza sa ljubicastim tufnama)

Ad- unutrasnje dijalog dole levo obicno vodi razgovor sa samom sobom)

Ap- Auditivno prisecanje (dali se secas te i te pesme)

Ak- Auditivno konstruisanje- Kako bi zvucalo stakleno zvono)

K- kinesteticko

Vp- Vizuelno prisecanje

K- kinesteticko (dole desno, pristup ose anjima) npr Kakav je osecaj hodati bos po vrelom asfaltu. 

Vodjenje i navodjenje je jos jedan od nacina da odredimo dali smo u raportu sa nekim pomsatrajuci proema u njenoj komunikaciji  i u trenucima kada menjamo svoju (npr neko prica glasno, ja povecavam ton, a potom smanjim i on onda postepeno smanjuje). Za uspostavljanje dobre veze sa sagovornikom su pacing i leading jako bitni. Na pocetku razgovora se uvek prvo uspostavi raport (povezivanje, poverenje) Kod pacinga osoba koja zeli da vodi prati pokrete tela, mimiku i boju glasa, i na kraju kada je to otpratila ide u leading i vodi svog sagovornika u razgovor 

Vrednosti su filter za odredjivanje znacaja, to jest filter za ocenjivanje. One nam odredjuju kako cemo se osecati zbog svojih poteza

Generalizacija je proces zbog kojeg donosimo zakljucke na osnovu nekoliko iskustava ili informacija. Nas mozak moze da obradi 5-9 informacija. Sve sto je preko izaziva napor. Kako bi se oslobodila komplikovanih operacija, svest je razvila sposobnost da donosi zakljucke vec na osvovu nekoliko informacija

Do izvrtanja dolazi kada potpuno nesvesno promenimo dozivljaj onoga sto nam nasa cula salju sto dovodi do toga da pogresno intepretivamo sadasnjost. 

nas svesni um nema mogucnosti da obradi sve informacije koje dolaze do njega. Na onim informacijkama kojima smo fokusirani ostaju u nasem umu a sve druge se brisu. Kada informacije ne bi brisali verorvantno bi poludeli od toliko informacija

Chunkigt je ideja NLP kada menjamo velicinu cilja mi povezujemo manji cilj sa vecim da bismo dobili energiju, a cepkamo veliki cilj u niz manjih da bismo lakse sa njim vladali. 

Ekologija u NLP je briga za celokupni sistem. Ona nam omogucava da utvrdimo u kojoj meri se promena koju uvodimo uklapa u celokupni sistem. Primena ekologije nam omogucava da se NLP ne koristi u manipulativne svrhe. 

Je tehnika u NLP u kojoj se zeljeni cilj ili neka situacija dozivljava u buducnosti uz primenu zeljenih resursa. Ova tehnika nam jpomaze da testiramo mentalnu promenu na sebi koju smo napravili, u buducnosti i tako proveerimo dali ce funktionisati. 

Ovaj model se bavi porsinskom strukturom jezika. To znaci da koriscenjem ovog modela, nasem sagovorniku dajemo nespedificne informacije i tim koriscenjem ovog modela nasem sagovorniku dajemo informacije i pokusavamo da nateramo tu osobu da na onsvu dobijenih informacija shvati sta se nalazi unutra (u nesvesni deo. Metamodel nam pomaze da postavimopitanja kako bi dobili detaljnije ifnromacije o onome sto je nas sagovornik reako. Milaton model je obrazac koji uvodi u trans ili neko izmenjeno stanje svesti i koristeci podsvesne resurse porizvodi zeljen promebe i resava probleme:

- Pitam se kako bi bilo da (indireknte sugestije)

- Vas dve ste vredene devoje, lepo se durzigte i zajedno izlazite, mogle bi ste ..(3 da set)

- Hocete li oprati sudove sada ili kasnije (dvostruke veze)

- Neko bi mogao da zakljuca vrata (indirektne sugestije)

- Ne moras posle naseg razgovora odmah da odes (umentute sugestije)

Miltonov model je od R. Bandlera i J. Grindera. On sadrzi repertoar hipnotickih govornih obrazaca koje kad se koriste vode u trans. Miltnovo govor se oslanje na cinjenicu koja kad se koristi vodi u trans. Miltnonov gorof se oslanja na cinjenicu da preskakanjem bilo kog licnog detalja u recenici svesni um, kako bi napravio bar neki smisao od recenog mora prizvati resurse pohranjene u nesvesnom. Miltnovo model je suprotost meta modelu i oba modela cine osnovu modea NLN. Miltonovi obrasci se koriste za:

- pacing sagovornikove realnosit sto dovodi do raporte

- pristup nesvesnim resursima

- ometanje svesnog

Metamodel je precizan model koji ide u dubinsku strukturu. On nam pomaze da otkrijemo mape drugih osoba. Takodje je jako bitan za povratak informacija koje su izgubljene u govoru, a cesto podsticu nov nacin razmisljanja.  Ovo je dobar model za pregovore i razgovore. Princip ovog modela je sagovornika pitati dok se ne dobije jasnije znacenje govornog sadrzaja postavljenjem pravih pitanja. Meta model pitanja su carobna pitanja koja nam omogucavaju da povratimo informacije izgubljene u razgovoru. Metamodel se bavi donjom santom leda. 

- da saznamo sta treba da pitamo kako bi napravili razliki

- da otkrijemo sta bi jos trebalo da znamo

- da precizno koristimo jezik drugih. 

Submodalitet cija promena izaziva automatsku promenu ostalih submodalitete zoves se driver

Je tehnika NLN za submodalitete u kojima se znacenje neke situacije prenosi na druge Ideja je da se napravi razlika izmedju forme i sadrzaja. 

- na sta se fokusiramo

- sta to nama znaci

- sta cu sa tim da uradim

-intezitet stanja

-Jasnoca

-pravi timing

- ponavljanje stanja

Sidro je okidac i koristi sse za povezanost odredjenje reakcije sa necim sto ce pokrenuti rakciju (veszan circle of excelene)

Znaci biti budan i svim svojim culima priemetiti promene koje se dogadjanju u svetu oko nas. Svu paznju usmeriti ka sadasljnosti. 

Imprint je napravljeno iskustvo. Cilj imprintinga je da se pronadju resursi koji bi omogucili da se promene uverenja.

Metafora je starija forma od pisane reci a koriscenja je da se prenese pouka putem simbola, bajki, poslovica i prica. Kao govorna slika izaziva na brzi nacin intezivnija osecanja nego tradicionalno koriscenje reci 

Profesor Gregory Baterson, Richard Bandler i John Grinder

Miltnon Erikson, Virginija Satir, De Martini, Toni Robinson, Milton, Slavica Squire

- Mapa nije teritorija

- Ljudi za sebe uvek biraju najbolju mogucu varijantu

- Ukoliko radite ono sto ste oduvek radili, dobijacete uvek iste rezultate, ukoliko zelite promenu, uradite nesto drugo

- Ne postoji neuspeh, samo rezultat

- Ne mozete da ne komunicirate

- Fiziologija i psiha predstavljaju jedinstvo

- Znacenje komunikacije nalazi se u odgovoru koji dobijate

- Nije vazno sta vam se desava, vec kako vi na to reagujete

- Sto jedna osoba moze, mogu i ostale

Vizuelni, auditivni i kinesteticki

- V- dok posmatram zalazak sunca, vidim mnostov ptica na plavom nebu

- A- uzivam dok te slusam, jer ti si muzika za moje usi

-K- miris ruza pomesan sa toplinom u mom telu, pomogao mi je da se jos udobnije smestim u fotelji

Vazno je kako bi usli u sto kvalitetniji raport sa njim. Znajuci za njegov reprezentativni sistem lakse cemo drugim ljudima, posebno deci nesto objasniti. 

1- VK- kreacije, zamisljene slike (gore levo)

2- VS- vec vidjene slike (gore desno)

3- AK- zamisljeni dijalog (Levo)

4- AS- to je vec cuo (pogled u sredini desno)

5- K- emocije (dole levo)

6- Ad- unutrasnji dijalog (dole desno)

Raport je uvodjenje sebe u dobro stanje, bez osude, kako bi mogli klijenta slusati, pratiti njegovu mimiku, pomeranje tela i voditi ga kroz proces-. Raport je veza izmedju dve ili vise osoba. To je kopiranje onoga sto oni rade i odrzavanje 

Postoje 6 elemenata za izgradnju raporta: 

- Uskladjivanje modaliteta (uskladjujemo recnik sa modalitetima sagovornika)

- Uskladjivanje i odrzavanje fizionomije

- Uskladjivanje glasa i jezika

- Uskladjivanje disanja

- uskladjivanje zajednicnik iskustava

Pacing je preslikavanje fizionomije tela, pokreta klijenta, ponavljamo reci uz aktivno slusanje i sa puno paznje prema klijentu predjemo u leanding, vodjenje klijenta ka korisnoj temi. Pacing je snazan pokazatelj raporta

Kalibriranje je nase zapazanje kako se klijent oseca, po njegovim pokretima tela, gestovima, nacinu kako sedi, daje nam mogucnost da vidimo sta se krije iza sadrzaja dubje u strukturi klijenta. Kalirbiranje je umetnost prepoznavanja spoljnog ponasanja i tacnije otkrivanje njegovog znacenja. Kalibriranje znaci neverbalno ponasanje druge osobe posmatrati i povezati je sa emocionalnim stanjem. Kod kalibriranja mozemo posmatrati glas, izraz lica, usne, pokrete, zenice, gestove, disanje. Proces kalibriranja se moze podeliti u 3 koraka:

- Gledajte i slusajte da biste primetili obrasce koji se podudaraju

- zastanite i proverite znacenje onoga sto sam primetila pre nego bilo sta pocnemo delovati na osnovu zakljucka (3)

Sto bolje kalibriramo mozemo brze odrediti u kakvom stanju je osoba i kad je doslo do promene. 

Sidra su pozitivna iskustva i stanja koja smo doziveli u proslost, koja uz pomoc VAK sistema mozemo u sadasnjosti da dozivimo. Potrebno je da je to iskustvo jasno i pozitivno, da je okidac tacno na vreme uspostavljan, da je sidro jasno proslo kroz sta tada vidim, cujem, osecam. Da bi sidrenje bilo sto uspesnije bitno je da se povezemo sa tim iskustvom sto detaljnije. 

Submodaliteti su fina razlika u modalitetima i kvalitetu nasih secanja. Tako mi mozemo uticati na film u nasoj glavi, podesiti po nasoj meri, pojacati boje, smanjiti ton, blizinu slike. Submodaliteti su nase mape. Submodaliteti su karakteristike nasih secanja Promenom submodalitete menjamo i reakciju. 

Submodalitete mozemo koristiti za primenu znacenja odredjenog iskustva.

Resursi predstavljanja izvore snage, podrsku i pomoc. Spoljni su osobe, snazna mesta, kniige, novac, informacije. Unutraslji resursi: talenti, sposobni, dozivljaji, znanje

P- Pozitivno (cilj mora pozitivno da bude formulisan)

O- Odgovorno (Sta trebam da uradim da bi postigla cilj)

K- Konkretno (opisati sta cu doziveti kada ostvarim cilj)

R- Resursi (Koji resursi su mi potrebni)

E- Ekologija (Dali je cilj stvarno resenje, sta dobijam a sta gubim)

N- Naznaka (Po cemu cu tacno znati da sam na dobrom putu)

I- Izazov (cil mora biti tako formulisan da motivise, da bude izazovan)

Ovaj model je razvio Robert Dils. Ovaj model nam pomaze da analiziramo svoj zivot ili odredjenu situaciju kroz razlicite perspektive. Takodje nam pomaze da programiramo cilj i da pronadjemo unutrasnji izvor iz kojih crpimo motivaciju za ostvarenje cilja. 

Okruzenje (Sta, S kim, Kada, Gde)

Ponasanje (Sta tacno radis)

Sposobnosti (Kako to radis, koje strategije koristis)

Vrednost i uverenja (Zasto ti je to vazno)

ID (Ko si ti)

Modelovanje, postavljanje ciljeva, sidrenje, raport, prelazak iz probleme u resenje. 

Vremenska linija je licna predstava o vremenu i nacin na koji mi pamtimo nasa iskustva vezana za nasu proslost, sadasnjost i buducnost korz slike, zvukove i osecaje. 

U NLP je koristno u procesnim vezbama, gde odemo u proslost ili zakoracimo u buducnost. Mozemo promeniti njen redosled, nase dozivljaje za nju, vizualizacijom odemo u buducnost kod postavlnjanja ciljeva. Moze nam koristiti kako bi promenili znacenje nekog iskustva koje se desilo u proslosti ili ce se desiti u buducnosti.