NLP

Vazno je kako bi usli u sto kvalitetniji raport sa njim. Znajuci za njegov reprezentativni sistem lakse cemo drugim ljudima, posebno deci nesto objasniti. 

1- VK- kreacije, zamisljene slike (gore levo)

2- VS- vec vidjene slike (gore desno)

3- AK- zamisljeni dijalog (Levo)

4- AS- to je vec cuo (pogled u sredini desno)

5- K- emocije (dole levo)

6- Ad- unutrasnji dijalog (dole desno)

Raport je uvodjenje sebe u dobro stanje, bez osude, kako bi mogli klijenta slusati, pratiti njegovu mimiku, pomeranje tela i voditi ga kroz proces-. Raport je veza izmedju dve ili vise osoba. To je kopiranje onoga sto oni rade i odrzavanje 

Postoje 6 elemenata za izgradnju raporta: 

- Uskladjivanje modaliteta (uskladjujemo recnik sa modalitetima sagovornika)

- Uskladjivanje i odrzavanje fizionomije

- Uskladjivanje glasa i jezika

- Uskladjivanje disanja

- uskladjivanje zajednicnik iskustava

Pacing je preslikavanje fizionomije tela, pokreta klijenta, ponavljamo reci uz aktivno slusanje i sa puno paznje prema klijentu predjemo u leanding, vodjenje klijenta ka korisnoj temi. Pacing je snazan pokazatelj raporta

Kalibriranje je nase zapazanje kako se klijent oseca, po njegovim pokretima tela, gestovima, nacinu kako sedi, daje nam mogucnost da vidimo sta se krije iza sadrzaja dubje u strukturi klijenta. Kalirbiranje je umetnost prepoznavanja spoljnog ponasanja i tacnije otkrivanje njegovog znacenja. Kalibriranje znaci neverbalno ponasanje druge osobe posmatrati i povezati je sa emocionalnim stanjem. Kod kalibriranja mozemo posmatrati glas, izraz lica, usne, pokrete, zenice, gestove, disanje. Proces kalibriranja se moze podeliti u 3 koraka:

- Gledajte i slusajte da biste primetili obrasce koji se podudaraju

- zastanite i proverite znacenje onoga sto sam primetila pre nego bilo sta pocnemo delovati na osnovu zakljucka (3)

Sto bolje kalibriramo mozemo brze odrediti u kakvom stanju je osoba i kad je doslo do promene. 

Sidra su pozitivna iskustva i stanja koja smo doziveli u proslost, koja uz pomoc VAK sistema mozemo u sadasnjosti da dozivimo. Potrebno je da je to iskustvo jasno i pozitivno, da je okidac tacno na vreme uspostavljan, da je sidro jasno proslo kroz sta tada vidim, cujem, osecam. Da bi sidrenje bilo sto uspesnije bitno je da se povezemo sa tim iskustvom sto detaljnije. 

Submodaliteti su fina razlika u modalitetima i kvalitetu nasih secanja. Tako mi mozemo uticati na film u nasoj glavi, podesiti po nasoj meri, pojacati boje, smanjiti ton, blizinu slike. Submodaliteti su nase mape. Submodaliteti su karakteristike nasih secanja Promenom submodalitete menjamo i reakciju. 

Submodalitete mozemo koristiti za primenu znacenja odredjenog iskustva.

Resursi predstavljanja izvore snage, podrsku i pomoc. Spoljni su osobe, snazna mesta, kniige, novac, informacije. Unutraslji resursi: talenti, sposobni, dozivljaji, znanje

P- Pozitivno (cilj mora pozitivno da bude formulisan)

O- Odgovorno (Sta trebam da uradim da bi postigla cilj)

K- Konkretno (opisati sta cu doziveti kada ostvarim cilj)

R- Resursi (Koji resursi su mi potrebni)

E- Ekologija (Dali je cilj stvarno resenje, sta dobijam a sta gubim)

N- Naznaka (Po cemu cu tacno znati da sam na dobrom putu)

I- Izazov (cil mora biti tako formulisan da motivise, da bude izazovan)

Ovaj model je razvio Robert Dils. Ovaj model nam pomaze da analiziramo svoj zivot ili odredjenu situaciju kroz razlicite perspektive. Takodje nam pomaze da programiramo cilj i da pronadjemo unutrasnji izvor iz kojih crpimo motivaciju za ostvarenje cilja. 

Okruzenje (Sta, S kim, Kada, Gde)

Ponasanje (Sta tacno radis)

Sposobnosti (Kako to radis, koje strategije koristis)

Vrednost i uverenja (Zasto ti je to vazno)

ID (Ko si ti)

Modelovanje, postavljanje ciljeva, sidrenje, raport, prelazak iz probleme u resenje. 

Vremenska linija je licna predstava o vremenu i nacin na koji mi pamtimo nasa iskustva vezana za nasu proslost, sadasnjost i buducnost korz slike, zvukove i osecaje. 

U NLP je koristno u procesnim vezbama, gde odemo u proslost ili zakoracimo u buducnost. Mozemo promeniti njen redosled, nase dozivljaje za nju, vizualizacijom odemo u buducnost kod postavlnjanja ciljeva. Moze nam koristiti kako bi promenili znacenje nekog iskustva koje se desilo u proslosti ili ce se desiti u buducnosti. 

Raspremanje sadasnjosti, postavljenje ciljeva na vremenskoj liniji, programiranje novog ponasanja, programiranje buducnosti i eliminisanje ogranicavajucih odluka.

U vremenu (Ljudi koji su u vremenu su spontaniji i bezbrizniji, zive u sadasnjem trenutku u svakom danu, vecinom kasne, odnos prema novcu je potrosi sad na sve, ne vole da planiraju jer im se to cini dalekim. 

Kroz vreme (Dobri su oranizatori dobro paniraju). Tipicno je da ne mogu da uzivaju u trenutzku

Metaprogrami su strukture ramisljanja, filteri koje uticu na razmisljanje  nase ponasanje i kroz njih mi filtriramo nasu stvarnost na nacin koji nam odgovara. Kada ih osvestimo mozemo ih menjati i usvajati korisnije. Metaprogrami su lako prepoznatljivi iz govora i ponasanja ljudit. Arne Maus je napravio Flow Model merenja metaprograma. 

Mataprogramie su obrazci ponasanja koje posedujemo. Oni nastaju kao posledica predhodnih zivotnih iskustava i odredjuju nacin na koji cemo se kretati kroz zivot. Metaprogrami su podlezni promenama. Oni nam govore kako ljudi funkcionisu a ne kakvi su oni. Metaprogrami se nalaze na NLN nivoi izmedju vrednosti i uverenja i uticu na sposobnost. Mi koristimo sve metaprograme, ali u razlicitim procentima. 

Culni kanali (vizuelni, auditivni i kinesteticki)- ovde gledamo sta nam je korisno u odredjenoj situaciji. 

Referenza (interni, externi)- Bitno je znati kako da ljude motivisemo

Smer prema/od (pokazuje odakle dolazi motivacijaL)

Slicnost razlike, opsti detalja (kako ljudi nesto razumeju)

Opsti pregled/detalji

Stil planiranja (opcije, procedure)- kaze nam kako ljudi donose odluke.

Primarno interesovanje (ljudi, mesta, aktivnosti, informacije, stvari)

Strategija uspeha (visionar, ralizator, kontrolor)

Metaprogrami pomazu:

- da zaposlimo prave ljude

- da budemo vestiji u trazenju kadrova

- postavimo ljud na prave pozicije

- bolje prepoznate ljude

- predvidimo ponasalje

- uticemo na sposobnosti koje vode ka uspehu

Kod zaposljavanja novih saradnika, kod planiranja vremena, kod trazenja zaposlenja u skladu sa metaprogramima. 

Metamodel predstavlja niz postavljenih pitanja kojima zaobilazimo sadrzaj i dolazimo do nesvesnog. Kada imamo tacan cilj to postizemo uz cankovanje. 

- Kada god zelim da pojasnim, sta mi sami ili drugi govore

- Kad god pozelimo da jasnjije razmisljamo

- Kada god primetimo da neko generalizuje stvari

- Kad god pokusa neko da nam nesto proda ili da nas uveri u nesto

- Kad god svoje tvrdnje ili izjave stavljamo na papir

Obrazci spretna usta znace refreming. Koriste se kod recenica sa uzrokom i posledicom ili kod tvrdnje sa slozenim izjednacavanjem. 

Primeri:

- Model sveta ("To sto govorite ruze stvari, znaci da ste losa osoba". Odgovor "To moze biti zlonamerno prema vasem modelu sveta, ali u mojoj porodici na taj nacin pokazujemo da nam je zaista stalo)

- Menjanje velicine okvira (" To sto govorite ruzne reci, znaci da ste losa osoba". Odgovor "Mozda se to sto govorite sada cini zlonamerno, ali ako sagledate sire videcete da je to bilo neophodno)

- Hijerarhija kriterijuma ("To sto govorite ruzne stvari, znai da ste losa osoba". Odgovor "Ne milite li da je vaznije da budete originalni, iskreni i direktni

- Posledice ("To sto govorite ruze stvari znaci da ste losa osoba". Odgovor "Da nema losih ljudi ko bi nam ukazao na greske")

- Drugi ishod ("To sto govorite ruzne stvari, znaci da ste losa osoba". Odgovor "Nije stvar u tome govorim li ja lose stvari ili sam losa osoba, veg koju reakticuju komunikacija proizvodi)

- Protivprimer ("To sto govoris ruzne stvari, znaci da si losa osoba. Odgovor " Dali je moguce, da kazem lose stvari, a da ne budem losa osoba? ili da budem losa osoba, a da ne govorim lose stvari?

Obrazac spretnih usta dovodi do prekida uskadjenosti i raporta. Potrebno je kalibrirati osobu i opet uspostaviti raport kada je to potrebno. Ovo je odlican obrazac kod pregovaranja i moze da posluzi kod resavanja problema. 

Refraiming su ciljane reci, govorini obrazac kojima uticemo na menjaje konteksta ili znacenja nekog dozivljaja a time prosirujemo vidike klijenata.

Imamo konteks. Ovde ne dolazi do promene konteksta vec pokazujemo kako je ono odgovarajuce ali u drugom kontesktu.  npr Ja to nikad nisam radila. Odlicno, to je onda velika sansa za tebe da nesto novo isprobas i naus. 

Kada neko dozivi neko isktustvo koje mu se ne dopada, ono sto ne vole nije iskustvo vec njihova reakcija na to iskustvo. Veoma je vazno razumeti da reakticja nije zanstovana na onom sto se dogodilo vec na znacenju koje je za to isktustvo zakaceno. Pa zato ako se nekome ne dopada to sitkustov,  ono sto mozemo da uradimo je da refremujemu znacenje tog iskustva sto ce promeniti i znacenje iskustva za tu osobu. Osecam se tuzno, kada ne zavrsim sve poslove koje sam planirala. Odgovor; da mogu da te razumem. Ubedjena sam da sie se posvetila nekim drugim prioritetima koji su ti bili u tom trenutku vazniji i da sit o uradila na nacin koji tebe cini srecnm i zadovoljnim. 

Aksiomi su korisna uverenja, odredjene tvrdnje koje nemaju potrebu za dokazivanjem, dali su tacne ili ne. One su koren NLP modela. Ako verujemo u njih i prihvatimo ih kao da su istinite i ujedno ih primenjujemo u svakodnevnom zivotu, mozemo sebi ai i ljudima oko sebe zivot i komunikaciju olaksati. 

- Mapa nije teritorija

- Sto vise znas to mozes vise i da uradis

- Fiziologija i psiha predstavljaju jedinstvo

- Nije vazno sta nam se dogadja vec sta cemo sa time da uradimo

- Najflexibilniji elemenat drzi svet pod kontrolom

NLP model se bavi prvenstveno strukturom govora. Sadrzaj govora su reci koje izgovaramo. Struktura govora je na primer kada prepoznamo uverenje kod drugih ljudi kao i modalitete koje koristi. Struktura nam daje uvek neki drugi kanal za upoznavanje. U strukturu ubacujemo sadrzaj. Takodje je bitno znati razliku izmedju strukturue i sadrzaja kod postavljanja ciljeva. Tako na primer ako postavimo cilj koji zelimo da ostvarimo, ne bavimo se toliko sadrzajem vec nacinom kako cemo taj cilj ostvariti. Uspeh komunikacije ne odredjuje sadrzaj koji komunicirmao, vec veci deo dejsta (50 posto) se odnosi na gestove, mimiku kao i na nacin na koji nesto izgovarmo

Kod formulisanja cilja bitno je postaviti granicu izmedju cilja i zelje. Zelja je nesto sto zelimo da ostvarimo, ali nismo spremni da platimo cenu. Takodje je bitno razlikovati zadatak od cilja. Cilj je rezultat koji zelimo da ostvarimo a zadatka je sve sto trebamo uraditi kako bi ostvarili nas cilj.

- Cilj mora biti pozitivno formulisan. Mozak ne zna za negaciju. Sadrzina ne sme sadrzati ono sto ne zelimo da postignemo

- Kod formulisanja trebamo biti sto precizniji i da aktiviramo sva nasa cula. Sto vise cula aktiviramo to nas mozak bude delotvorniji

- Bitno je da se pitamo "Kako cu znati da sam cilj ostvarila"

- Preuzeti punu kontrolu za ostvareje

- Ciljevi moraju biti ekoloski ispravni i pozeljni za okolinu. Oni ne smeju samo nama da koriste vec i okolini

Miltnonov model oznacava strukturu jezika koju su R. Bandler i J. Grindfer modelovali od Miltnona Ericsnona, najuspesnijeg hipnoterapeuta do danas. Miltnovo model sadrzi jezicke obrazce koji kada se koriste uvode u stanje transa. Stanje transa je izmenjeno stanje svesti u kome osoba deluje iz svog nesvesnog. Mnogi obrazci su sastavljeni da zaobicu svesni um i omoguce osobi da se usresredi paznju prema untura. Miltnovo gorov se oslanja na cinjenicu da preskakanjem bilo kog licnog detalja u recenici svesni um, kako bi napravio neki smisao od recenog, mora prizvati resurse pothranjene u nesvesnom delu. Miltnovon model je jezik uticaja. Polazi od cilja "Kome sta zelim da porucim"

Trans je stanje uma u kojem se ostvaruje veza izmedju svesnog i nesvesnog. Sposobnost ulazka u trans svi posedujemo. Stanje transa deluje na nas opustajuce i nema veze sa inteligencijom. Masta je jedan oblik transa. 

Ciljevi transa su:

- da se opustimo

- da uspostavimo komunikaciju sa nesvesnim

- da uocimo novu perpektivu

- da oblikujemo i dozivimo cilj

- da razresimo problem iz proslosti

Ernest Rossi, americki psiholog proucavao je aktivnost uma. Kaze da posle 90 Minuta svesnog stanja ulazimo na 20 minuten u stanje transa. To je bioloski ritam. Pritisci savremenog zivota nas teraju da ostanemo u svesnom stanju i tako propustamo blagodeti i isceljujucu moc stanje trans. 

je sposobnost da svesno i veoma ciljano upravljamo svojim obrascima ponasanja i razmisljanja.

Uverenja su generalizacije kojre pravimo o svetu, nama samima, svojim sposobnostima ili drugim ljudima. Uverenja se odrazavaju kao pravila kojih se drzimo. Mogu da budu jaka i slaba. Srecom mogu da se promene. Ona nisu losa ni dobra.

Refreming je sposobnost da se spoljnom dogadjaju ili culnom iskustvu prikaci novo znacenje, koje ce potom automatski izazvati novu reakciju. Prosirujuci neciji pogled na svet tehnikom refreminga, pomoci cete mu da razmotri mogucnost promene .
Pitanja koje mogu pomoci kod refreming tehnike su
- Sta bi to moglo jos da znaci?
- Zbog cega je to dobro?